Književnost

Pratite nas na Google news

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Događanje Abramovića

Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Događanje Abramovića
Foto: N.N. | Isidora Bjelica u kolumni za "Nezavisne": Događanje Abramovića
N.N.

Marina se vratila. Puno polemika, žuči, omalovažavanja, glorifikovanja, politizacije, sekiracije, svađa... Ali, Marina se vratila među Srbe i oni koji su srećni što razumeju njen značaj i oni koji bi da je spale kao vešticu i satanistu, i oni koji su uživali što se desio ovako veliki umetnički događaj i oni koji su je proglasili botom vlasti, estradnom vedetom i oni koji su ljubomorni što toliko naplaćuje piljenje u magarca dok oni rade za male pare, i oni koji znaju da je najveći živi umetnik i oni koji misle da je najveći živi prevarant svi su lepo nešto rekli po običaju se žestoko svađali do satiranja.

Marina zaista može da bude zadovoljna što je u državi gde umetnost uglavnom nikog ne interesuje uspela toliko da uzburka javnost... Osnovni zakon duhovnosti je da ono što nas jako uznemirava jeste upravo ono što treba da iscelimo u sebi  tako je Marinina epifanija među vascelim podeljenim srpskim društvom bila jedno veliko ogledalo gde smo to mi? Pre svega u smislu svesti i duhovnosti, jer sve u svemu na krv i nož se tu raspravljalo opet i pre svega o politici, parama, religiji, seksualnosti i nadasve je li to ili nije vredno i da li je to umetnost uopšte. Po običaju, svako se uhvatio svojih istomišljenika da bi pozicije ukopanog ega bile jače.

Bilo je tu nekoliko prosvetljujućih analiza celog spektakla, ali kome su se autori obratili  gluvom, slepom ali zato glasnom Srbinu! Treba shvatiti da iza tog dubokog nerazumevanja i još dublje samouverenosti Srba u svoje političke, etičke, estetske, sportske i metafizičke procene stoji strašan bol vrištećeg ega koji je vekovima razapet dualizmom i koji ništa nije moglo da pomiri i dovede smirenju strasti. Jedna krv vukla je drugu, jedan atentat drugi  sve je povod za podele  i sukobe i mržnju  osude, anateme i deifikacije, pa, eto, i Marina  ako smem primetiti, to je nadasve toliko dosadno! Jer su obe strane u podjednakoj samoubeđenosti da sagledavaju istinu i da moraju da se bore protiv druge strane do smrti i pobede istine i pravde  zato je kod nas politika, umetnost, religija pa i muzika koja se sluša uvek poziv za satiranje one "druge" strane. Zato je osvajanje "neutralnosti " najteži srpski duhovni zadatak  najviše smirenja po običaju pokazali su oni siromašni egom koji se ne mešaju i u svemu vide lepotu i dobrotu.

Po višoj promisli fantastično je što Balkan ima brata i sestru koji u svom antinomijskom delovanju na dva potpuno različita načina rade jedan pionirski rad na podizanju svesti i kvantnim skokovima koji bi trebalo da nas najzad izvuku iz svih nemogućnosti samoprekoračenja destruktivnih programa koji su ovde doveli do stotina godina mržnje, prolivene krvi i nadasve najnižih energija. Prosvetiteljski rad profesora Velimira Abramovića kroz njegovo objašnjenje Tesle i nove fizike i metafizike ima istu dominantnu globalnu poziciju unutar duhovnonaučnog diskursa kao Marinin unutar umetničkospiritualnog.

Na neki način i kroz ovu impostaciju dva živa genija čije su duše izabrale tako težak zadatak da osvešćuju i prosvetljuju tamo gde su ego i destruktivna uverenja spustili svoje najdeblje zavese  pokazuje se da je izlaz iz ovolikog bola i patnje, sukoba i mržnje upravo u antinomiji... Uz duboku zahvalnost da sam savremenik ove dve čudesne duše, ne slučajno potomke patrijarha Varnave  svaku Veljinu rečenicu, svaku Marininu poruku shvatam kao još jedan poziv da iznova očistim ponore ega i nasleđenih destruktivnih uverenja u sebi, jer samo se tako Balkan može uzdići iznad toliko destrukcije, podela, mržnje.

I dok svaki tren kad privirimo u iluziju spoljnog sveta od medija, društvenih mreža do komšiluka, prvo što vidimo jeste svađa od sudionika rijaliti programa i pevača do političara i sad, evo, i vladika, samo mogu da kažem  hvala dragom Bogu na epifaniji Abramovića na brdovitom Balkanu što nam uvek pokažu koliko je brvno u oku svakog od nas... kako težak zadatak i breme su njihove duše preuzele, a opet kako veličanstven.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije