Profesorka Sanja Mazić sa Katedre za medicinu sporta Medicinskog fakulteta u Beogradu kaže da je fizička aktivnost neophodna za pravilan razvoj cijelog tijela, a da je naročito važna za kardio-vaskularni i respiratorni sistem, za mišiće, pravilno držanje, kao i u prevenciji velikog broja bolesti.
Doktorka Sanja Mazić ističe za RTS da je zbog pandemije virusa korona među ljudima smanjena fizička aktivnost, izmijenjen režim ishrane i spavanja, ali i povećan stres, zbog čega je porastao broj oboljelih od bolesti nekretanja.
"Fizička aktivnost je neophodna deci za rast i razvoj, i Svetska zdravstvena organizacija je rekla da deci treba oko 60 minuta dnevno fizičke aktivnosti i da ona treba da bude umerenog do jačeg inteziteta", objašnjava doktorka Mazić.
Ističe da svi mogu da vide da se djeca znatno manje kreću i da je vrijeme sjedenja značajno povećano.
"Neke studije su zabeležile da je vreme koje je bilo posvećeno školi u onlajn učenju smanjeno, a vreme koje je bilo posvećeno zabavi je poraslo. Vreme koje je bilo posvećeno igrama van kuće je definitivno smanjeno", navodi doktorka Mazić.
Dodaje da ipak ima i pozitivnih primjera, pa su Nijemci u jednom od istraživanja izračunali da su djeca imala više sati fizičke aktivnosti u kući, jer su im očito roditelji dali neki dodatni posao u kući i oko kuće.
"Fizička aktivnost je neophodna za pravilan razvoj celog tela, a naročito je važna i za kardio-vaskularni i respiratorni sistem, za mišiće, pravilno držanje, kao i u prevenciji velikog broja bolesti", upozorava doktorka Mazić.
Kretanje smanjeno za 27 odsto na globalnom nivou
Doktorka Mazić kaže da postoji veliki broj bolesti odraslih koje se sada pojavljuju i kod djece, što ranije nije bio slučaj.
"Imamo decu koja imaju povišen krvni pritisak, što je ranije bilo izuzetno retko. Apsolutno možemo da kažemo da je pandemija virusa korona izazvala pandemiju fizičke neaktivnosti", naglašava doktorka Mazić.
Kaže da podaci iz Italije pokazuju da su ljudi u prvom momentu nakon izbijanja pandemije bili aktivniji, naročito u vježbama snage, da je 15 odsto prešlo na zdravu ishranu, a tri odsto ostavilo pušenje.
"To je ipak bio samo prvi momenat. Kako je vreme prolazilo, ljudi su postajali sve manje i manje aktivni. Interesantna je jedna studija koja je obuhvatila skoro pola miliona ljudi sa 19.000 zapisa o kretanju sa mobilnih telefona. Ona je pokazala da je na globalnom nivou za 27 odsto smanjeno kretanje", navodi doktorka Mazić.
Ističe da treba postepeno uvoditi fizičku aktivnost i slušati svoj organizam.
"Oni koji su imali koronu, treba pre povratka fizičkoj aktivnosti da se posavetuju s lekarom. Oni koji nisu imali karakterističnu kliničku sliku, a bili su pozitivni mogu postepeno sami da krenu s aktivnostima, a svi koji su imali takvu kliničku sliku treba da se posavetuju s lekarom", savjetuje doktorka Mazić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.