Zdravlje

Unutrašnji kritičar kamen spoticanja našeg uspjeha

Unutrašnji kritičar kamen spoticanja našeg uspjeha
Foto: N.N. | Unutrašnji kritičar kamen spoticanja našeg uspjeha
Danka Đukanović

Pogrešili smo. Umesto da jasno postavimo granicu i kažemo da ne možemo da prihvatimo još posla, mi smo prećutali uprkos tome što smo sebi obećali da ćemo se "sledeći put" više zauzeti za sebe. Nadređeni je otišao, a u našoj glavi bujica misli poput: "Tako ti i treba kad si nesposobna! Što mu lepo nisi rekla da ne možeš da dišeš od posla! A, ne, ti se praviš pametna i sad ćeš da ispaštaš. Bravo, čak ćeš i prekovremeno da ostaješ da bi sve stigla..."

Svima nam je poznat unutrašnji glas koji negoduje, kritikuje nas, omalovažava, osuđuje. Ovaj unutrašnji glas ima više naziva: sudija, saboter, unutrašnji kritičar, negativan unutrašnji govor.

Bez obzira na to koliko smo u nečemu dobri, naš unutrašnji kritičar nikad nije zadovoljan. On je uvek okrenut ka onom najlošijem u našem životu. Uspešno sabotira naš napredak, samopouzdanje, a neretko i ukupno blagostanje.

Ko je ili šta naš unutrašnji kritičar?

Unutrašnji kritičar ili negativan govor o sebi je svaki unutrašnji dijalog koji imamo sami sa sobom, a koji može ograničiti našu sposobnost da verujemo u sebe i svoje sposobnosti i potencijale. Svaka negativna pomisao koju imamo o sebi umanjuje našu sposobnost da napravimo pozitivne promene u svom životu i narušava poverenje koje imamo u sebe da to možemo da učinimo.

Dakle, unutrašnji kritičar može sputavati naš uspeh. Još neke negativne posledice su: smanjena sposobnost sagledavanja naših stvarnih mogućnosti, razmišljanja koja nas ograničavaju, perfekcionizam, osećaj depresije, izazovi u vezi.

Samoprihvatanje

Ono što u velikoj meri može da nam pomogne u "borbi" sa našim unutrašnjim kritičarem je samoprihvatanje. Nažalost, većina nas nikada ne nauči da sebe u potpunosti prihvati, sa svim vrlinama i manama. Za početak obratimo pažnju na to kako se obraćamo sebi.

Da li bismo se tako obraćali najboljem prijatelju? Da li bismo mu, nakon što je pogrešio, rekli da je "kreten, idiot, nesposobnjaković...", osuđivali ga za grešku, prebacivali mu za ono što se desilo i slično? Ako se njemu ne bismo obratili na takav način, zašto onda tako razgovaramo sa sobom?!

Kako bismo uspeli da se suprotstavimo našem unutrašnjem kritičaru još jedan način je da ono što nam on govori suočimo s objektivnim činjenicama kroz osporavanje i traženje dokaza zašto to nije tačno. Na primer, ako sebi kažemo "Nikad nećeš znati da se izboriš za sebe pred šefom.

Ti si gubitnik", ovu misao možemo da osporimo traženjem suprotnih dokaza "Tačno je da se ovaj put nisam zauzela za sebe, ali to ne znači da sam gubitnik. Pre sedam dana sam postavila granicu i uspela da je održim do kraja!".

Takođe, važno je da odvojimo našeg unutrašnjeg kritičara od naše suštine i da se podsetimo da mi nismo naše negativne misli koje imamo o sebi.

Promenite negativan unutrašnji govor

Ovu vežbu radite tokom nekoliko nedelja kako biste dugoročno promenili način na koji se odnosite prema sebi (autor vežbe je dr Neff). Ako ste neko ko voli da zapisuje stvari, vođenje dnevnika može biti odlično za vas. Ako ste neko ko ne uspeva da bude dosledan u vođenju dnevnika, svoje misli možete govoriti tiho ili naglas.

Prvi korak  primetite kada ste samokritični. Kad god se zbog nečega osećate loše, razmislite o onome što ste sebi rekli. Pokušajte da budete što je moguće tačniji, doslovno beležeći svoj unutrašnji govor. Koje reči koristite? Postoje li ključne fraze koje se pojavljuju iznova i iznova? Da li vas glas podseća na nekoga u vašoj prošlosti ko je bio kritičan prema vama?

Drugi korak  ublažite negativan glas. To učinite sa saosećanjem prema sebi, a ne samoosuđivanjem (npr. ne govorite svom unutrašnjem kritičaru "ostavi me na miru", već "dozvoli mom unutrašnjem saosećanju da kaže nekoliko reči").

Treći korak  preoblikujte vašeg unutrašnjeg kritičara na prijateljski način. Ako imate problema s razmišljanjem koje reči da upotrebite, možete da zamislite šta bi vam vrlo saosećajan prijatelj rekao u ovoj situaciji. Važno je da počnete da se prema sebi ponašate ljubazno, čak i kada vam je to neobično, jer će vremenom uslediti osećaj prave topline i brige.

Lošu naviku zamenite dobrom

Zamenite svog unutrašnjeg kritičara saosećanjem prema sebi, koje će vas više podržavati i ohrabrivati. Za sticanje ove nove navike potrebni su vreme i istrajnost. Ponavljanjem saosećajnih umesto optužujućih misli koje upućujete sebi dolazite do toga da sve ređe slušate i čujete svog unutrašnjeg kritičara. To je dobar način da razvijete pozitivnije razmišljanje o sebi, drugima i životu generalno.


Ostale tekstove iz psihologije, koji su nastali u saradnji Labaratorije za eksperimentalnu psihologiju i Nezavisnih novina, možete naći na sajtu Laboratorije.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije