Ovogodišnje jubilarno obeležavanje Dejtonskog sporazuma prilika je da se iskažu različiti interesi, kako interni tako i strani.
Ono od čega svi oni moraju poći jeste činjenica da je Dejtonski sporazum međunarodni ugovor o miru, zaključen kompromisno i tegobno posle višegodišnjeg bratoubilačkog rata između tri konstitutivna naroda istog porekla i jezika, ali drukčijih vera. Istorija uči i potvrđuje da su međunarodni mirovni ugovori nedodirljivi. Svaki pokušaj njihovog osporavanja u delu ili celini dovodi u pitanje cilj koji se želi postići. Istorija takođe opominje da se mirovni ugovori moraju poštovati i izvršavati (Vestfalski iz 1648. godine, Bečki iz 1815. godine, Berlinski iz 1878, Pariski iz 1919. godine), a da svako njihovo jednostrano ili nasilno menjanje vodi opasnom zaoštravanju i ratnim opcijama (Hitlerov udarac Versajskom ugovoru o miru).
Koliko god Dejtonski mirovni sporazum odgovarao svim trima ratujućim stranama i međunarodnoj zajednici, ostaje gorak ukus od saznanja da je skoro isto takav mogao da bude postignut još pre početka oružanih sukoba da SAD nisu uticale na Aliju Izetbegovića da povuče svoj paraf sa Kutiljerovog plana s početka 1992. godine.
SAD i bošnjačka strana duguju objašnjenje zašto je tada rat bio pretpostavljen miru. Da li zato da bi se ratom, dugim i krvavim, mogla za duži period, ako ne i zauvek, uništiti mogućnost obnavljanja zajedničke države južnih Slovena, koji nekima na Zapadu nikada nije bila po volji? Ili su takvom kursu politike SAD odgovarali neki drugi politički interesi na geopolitičkoj šahovskoj tabli Evrope i Bliskog istoka?
Troipogodišnji rat koji je tri konstitutivna srodna naroda pretvorio u okrutne ratujuće strane mogao je biti izbegnut i nešto ranije, na Međunarodnoj mirovnoj konferenciji o Jugoslaviji, koju je specijalni izaslanik Evropske zajednice, ambasador Kutiljero, obavestio o parafiranom planu o kantonalno uređenoj nezavisnoj BiH. Njegovo traženje produžetka misije za još nekoliko nedelja radi utvrđivanja završnih detalja podržali su predsedavajući lord Karington i specijalni izaslanik generalnog sekretara OUN-a Sajrus Vens, kao i predsednici ostalih pet jugoslovenskih republika, a predsednik Srbije Slobodan Milošević je naglasio da će Srbija priznati nezavisnost BiH uređenu na osnovu Kutiljerovog plana među prvim državama. Jedino je Alija Izetbegović zahtevao momentalno priznanje nezavisnosti BiH. Zašto on nije želeo da pričeka nekoliko nedelja? Ako nije verovao Slobodanu Miloševiću, zašto ga nije uzeo za reč i stavio na probu kad Kutiljero podnese završni izveštaj o uspešno izvršenoj misiji? Nije li zato što bi simetrično uređena kantonalna BiH bila prepreka unitarnoj BiH, sa dominacijom muslimanskog (bošnjačkog) naroda nad druga dva naroda, u skladu sa njegovom zavetnom knjigom Istočna deklaracija, koju je ranije napisao, a objavio uoči početka rasturanja SFRJ?
Glavna opasnost za trajanje Dejtonskog sporazuma dolazi od neprestanih nastojanja, internih i spoljnih, da se on tiho iznutra revidira, ili da se kretanje BiH ka članstvu u EU i NATO uslovi jačanjem ovlašćenja centralne vlasti na račun vlasti konstitutivnih entiteta - Federacije i Republike Srpske. Cilj je jasan: dalje razvlašćenje RS i njeno postepeno svođenje na administrativnu provinciju. Ako je to uslov sine qua non za ulazak u EU, zašto se onda ne centralizuju kraljevine Belgija ili Španija; zašto se ne sprečava najavljeno pretvaranje Velike Britanije od ujedinjene u federalnu državu; zašto se Švajcarskoj, čije se učlanjenje u EU neskriveno iščekuje, ne predoči da kantoni moraju da se razvlaste u korist jačanja autoriteta centralne vlasti?
Jubilej Dejtonskog mirovnog sporazuma najbolje će se obeležiti ako prestanu zakulisni pokušaji da se njegova radikalna revizija nastavi "ispod žita". Prava njegovih potpisnika i država garanata moraju se podjednako i respektivno priznavati i uvažavati. Mir i stabilnost u BiH i regionu suviše su veliki ulog da bi se njime opasno igralo. Čvrsti i autoritarni odnosi nisu saveznici mira i ravnopravnog saživota. BiH su potrebni međusobno poverenje i nesmetani unutrašnji razvoj oba entiteta, na šta je Republika Srpska, po svemu sudeći, spremna. Prozivanje za ratne strahote stalno se politizuje. Postižu se efekti suprotno od poželjnih. Nastavljanje rata političkim ili psihološkim sredstvima nije saglasno slovu i duhu Dejtonskog sporazuma. BiH je potrebno stvarno pomirenje. Ono se postiže jačanjem međusobnog poverenja, a ne podozrenja.
20 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma
Povodom 20 godina od potpisivanja Parisko-dejtonskog mirovnog sporazuma "Nezavisne" novine će u naredna tri mjeseca dva puta sedmično objavljivati prigodne kolumne i feljtone.
Namjeravamo da otvorimo prostor različitim ljudima koji su u to vrijeme imali ili danas imaju važnu ulogu u razvoju BiH. Od priloga koji budu objavljivani napravićemo prigodnu knjigu koja će biti objavljena uoči velike konferencije posvećene Dejtonu, koju ćemo organizovati 19. septembra 2015. godine u Banjaluci i na koju su pozvani ključni akteri Dejtonskog sporazuma i poslijeratnog razvoja BiH. Podršku održavanju ove konferencije dali su svi značajniji međunarodni i domaći faktori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.